Tag Archive | praznici

Gurman + zimska slavlja = pravilna ishrana

Verovatno se već “valjate od smeha”. Reći ćete, ma šta ova priča.

Počelo je vreme slava, prava poslastica za sve velike gurmane. Mnogi će se pitati da li je to baš tako s obzirom na današnju svetsku ekonomsku krizu i krizu koja nas šamara već dvadeset godina.

Većina će se pomučiti da priušti sebi pristojnu prazničnu trpezu. Neki naravno neće  razmišljati o novcu pa će postaviti pretrpanu prazničnu trpezu, “ne daj bože” da neko pomisli da se “nema”. Dok će neki, nadam se mali broj njih, dizati kredite da bi se pokazali pred gostima.

Prva pomisao na ove naše zimske praznike su što masnija pečenja, što začinjenija jela, sarme, punjene paprike, pihtije, ruske i mimoza salate…………….. pa razni sitni kolači, suve pite, torte, baklave,…………rakije, vina,……….
Druga stvar što  nam pada na pamet je; uh kako mi je prošli put bilo loše, celu noć nisam mogao/la da spavam od bolova u želucu, a još propratni simptomi kojih se ni ne sećam.
Istina je da se setimo samo prve misli kada imamo neko slavlje, a drugo pomislimo tek kada se sve ponovi isto od prošle godine.

Rekla bih da smo mi izopačili reč gurman, gde se kod nas pravim “gurmanom” smatra neko ko se prejeda (da ne upotrebim neku težu reč) od masne, jake i začinjene hrane i ko ispija hektolitre  nekog alkoholnog pića.
Moje mišljenje iz mnogo pročitanih tekstova je da gurman uživa u hrani i piću, čini mi se da je akcenat bitniji na reči “uživanje”, nego na “hrana i piće”.

Da li se sećate da ste ikada videli nekoga kako “slatko jede” pa ste odmah i vi to poželeli. Prisetite se da li je taj neko to samo “strpao” u usta ili je to toliko “slatko i polako” jeo da vam je pošla “voda na usta”.

Za Francuze važi da su veliki gurmani, kod njih ručak ili večera sa prijateljima mogu da traju i do četiri sata. Oni stavljaju akcenat na malim porcijama, uživanju u malim zalogajima i priči sa prijateljima.

Merilo za dobar restoran je, većina u Srbiji bi rekla  kvalitet i veličina porcija, što veće to bolje. Medjutim, bolji restorani u inostranstvu (neki i kod nas) imaju male porcije. Zapitajte se ko je veći gurman, onaj koji posle predjela već mora da otpusti malo kaiš na pantalonama ili onaj koji uživa i kada pojede na kraju večere i desert?

Postoji još jedna stvar koja se promenila kod nas, koje kriv nije ni bitno, ali hajde da pokušamo da to promenimo.
Nekada su verski praznici bili isključivo porodični, danas se to pretvorilo  narodno veselje, ali nema veze. Problem je što je nama bitnije da kao domaćini pokažemo kako smo bogatu trpezu  spremili, da se slučajno ne pomisli da nemamo.
Čini mi se da smo zaboravili šta je cilj bilo kakvog okupljanja, za rodjendane, Nove Godine ili neke praznike ili druge zgode, a to je DRUŽENJE.
Hajmo onda iz tog razloga da kada idemo na neka okupljanja, uživamo sa tim svojim domaćinima u druženju, a ne u”ubijanju” od  “ića i pića”. Lepše ćemo se osećati kada sa svojim dragim osobama podelimo i skromnu trpezu, jer mi smo socijalna bića kojima je potreban neko za druženje.

Tako dolazimo do zaključka mog neobičnog naslova. Nemojte zabranjivati sebi da uživate u hrani u ovim praznicima koji nam slede, samo stavite veći značaj na druženju sa prijateljima i familijom, a manji na hrani. Na taj način ćemo uspeti da se hranimo što pravilnije i  u vreme kada nas sa svih strana  okružuju “jagnjići i prasići” i razni drugi slani i slatki delikatesi.

Non ut eadem vivo, sed ut vivam edo. = Ne živim da bih jeo, nego jedem da bih živeo.