Archive | Opšte RSS for this section

Kakvo kulinarsko umeće moraš da poseduješ da bi se hranio/la zdravo?!

Pre nekoliko dana su me pitali da li bih htela da pomognem jednoj osobi u borbi sa viškom kilograma. Naravno da sam pristala i predložila da me ta osoba pozove da bi se dogovorili oko detalja. Ipak, ako ta osoba ne želi sebi da pomogne i da promeni svoje navike, kako ću tek ja da je “nagovorim”. Posle toga je sledilo objašnjenje kako ta osoba živi i KAKO NIJE BAŠ NEKA KUVARICA.

MOLIM?????!!!!!!!! Otkad je potrebna diploma iz kulinarstva da bi se hranili zdravo?! Da li je to još jedna od predrasuda kako gojazni ljudi ne znaju da kuvaju pa jedu “samo suvu i brzu hranu”?! Koliko puta sam od “velikih domaćica” čula rečenicu “kod kuće drži dijetu, a kod mene se služi jer si moj gost”. Kada smo postali toliko licemerni?! Kada ćemo shvatiti da je gojaznost bolest, ima svoj broj kao bilo koja druga bolest-dijagnoza.

Ono što je njima potrebno je naša podrška, a ne skriveni pogledi. Nadjimo način na koji ćemo podržati naše bližnje u borbi sa kilogramima, makar morali i sami da se odreknemo nekih “zadovoljstava”.

Advertisements

Trudnoća broj 2 i uvek prisutni kilogrami

Druga trudnoća je počela ovako…………….

Potvrdjujući da sam u drugom stanju, ponovo, kilogrami su počeli da se lepe brzinom svetlosti. Prva pomisao mi je bila da ću biti kao slon, malo je falilo. Svi u okolini su govorili kako je ovo druga trudnoća pa mora da bude gore………. i tako još što-šta.
Mislim da nije potrebno da kažem da sam kao i u trudnoći broj 1 pazila na svaki zalogaj, ali ništa nije pomoglo, ja sam se širila, beba je po 3-4 nedelje bila fizički naprednija, sve dok………….. Sve dok me moj dragi doktor u šestom mesecu trudnoće nije posla na test opterećenja glukozom, pa još izračunavanje prosečne vrednosti glukoze u poslednja tri meseca, pa merenje glukoze u krvi 6 puta dnevno pre i posle svakog obroka,………………………. Jer bože moj, beba dobija po kilogram i više po merenju jednom mesečno. Zazvonio je alarm za uzbunu i mene bacio na STROGU DIJETU, ali stvarno. Zašto?……………… doktor se plašio gestacijskog dijabetesa, a i ja.

Bila sam ljuta, besna i ko zna šta još, pozvala svoju koleginicu i počela sa strogim režimom koji je trajao 3 meseca.
Kako je on izgledao? Ne bi vam se dopao, ali kada znate za čije je to zdravlje namenjeno, nije vam teško. Barem meni nije bilo toliko teško.
Izgledalo je ovako………….. pozdravila sam se sa svim mogućim pitama, kolačima, tortama, svom vrstom testenine (a ja iz Vojvodine……hm……teško), nikada nisam jela svež hleb. Ja ga mesim i pečem, a jedem ga posle dva dana i to jedno tanko parče.
Jelovnik mi se sastojao od mesa, ribe, sira i jaja, mnooooooooooogo povrća i voća. Minimum 3 litra vode, bila sam kao žaba.
Naredni rezultati pokažu da moja beba i dalje dobija isto na kilaži i da još “pride” gricka i mene (manjak proteina i albumina u krvi). Doktor viče, još mesa da se jede, a meni muka,……… suše mi se ruke, noge, a stomak raste i raste i raste. Sa 6 meseci sam izgledala kao da sam već u devetom, izgledao je tako daleko. Čak mi je i jedna babica na ulici dala svoju visit kartu jer vidi da sam na kraju trudnoće, a ja još imala bar dva meseca pred sobom?!

Pitate se kako sam odolela slatkom izazovu,………………ovako. Ako bih mojoj ćerki pravila slatki doručak, rado sam “olizala” svoje prste koji su bili umazani pekmezom ili eurokremom. Ako sam pravila kolač, onda sam gricnula samo mrvicu koja je ostala od sečenja. To su bili moji gresi.
U jednom momentu sam pomislila, ako je moja beba toliko bila napredna i pored moje “stroge dijete” šta bi bilo da je se nisam pridržavala. Nisam želela da isprobavam pa sam izdržala sve do kraja trudnoće.

Ugojila sam se 16 kg, a beba se rodila sa 4,250kg i to 17 dana ranije. Zamislite koliku bih bebu rodila da je sačekalo termin……………… možda bebu džina,………… ali još uvek mog.

“Ekonomska kr…

“Ekonomska kriza”dijeta

Spomenuću  priču o “četiri bele smrti”, ali ne zašto ih izbaciti iz ishrane, nego kako ćemo lako to uraditi. Za one koji to ne znaju (ako je moguće da ih još ima) to su šećer, ulje, brašno i so, redosled je nebitan.

Počećemo od ulja. Znamo da je nestašica, da se pojavljuje u prodaji sporadično. Onda kada stigne na rafove iz robnih rezervi, nestane za tren oka, a kada stigne “normalnim putem” cena mu je astronomski visoka. Ako kojim slučajem zateknemo ulje, dobro ćemo promisliti da li da ga kupimo i koliko. Pošto ulje nije jedina namirnica koja nam je potrebna, uzećemo samo jednu flašu i razvlačiti je u nedogled. Samim tim ćemo lakše poslušati preporuke stručnjaka da ne pržimo namirnice, a da meso pečemo u sopstvenom soku. E sada, dovodi se u pitanje i to meso. Sa ovim cenama i onim koje su u najavi nećemo moći ni tu namirnicu toliko često da kupujemo. Medjutim i to meso koje uspemo da kupimo biće posno jer je ove godine bila velika suša pa se i stoka bacila na dijetu.

Šećer, isti slučaj kao i sa uljem, možda ga malo više ima, ali otprilike smo na istom. Na početku nestašica, pa visoke cene i onda nabavka iz robnih rezervi. Pošto je beli šećer=bela smrt, a žuti šećer=smrtno skup, onda lako izbegavamo i ovu stavku sa liste zvana “bela smrt”. Kada bolje razmislimo od šećera se goji pa je opet po preporukama bolje jesti sveže voće koje sadrži dovoljnu količinu voćnog šećera u sebi. Zaboravih na letnju sušu koja je jednaka sa “bezobrazno visokim cenama” voća. Kako nam opet stručnjaci kažu da ne treba preterivati ni sa voćem jer se i voćni šećer broji kada se goji, onda ćemo lakše da smanjimo kupovinu i te vrste namirnica.

Image

Znamo da je hleb najbitniji proizvod od brašna, pogotovo belog i tako dodjosmo do treće stavke na našoj “beloj listi smrti”. Beli hleb je omiljen kod većeg dela stanovništva, a ujedno i pristupačan po ceni, pa se iz tog razloga najviše konzumira. Hleb od integralnog brašna je nedostupan zbog visoke cene proizvoda. Svedoci smo činjenice da je hleb poskupeo, naravno za to je “kriva” ovogodišnja suša i još koji “razlozi” što nam prenose mediji (najjeftiniji hleb u Evropi, bla, bla,………….). Integralni hleb koji je bolji po kvalitetu ne možemo da priuštimo i to nam je odavno jasno. Uskoro ćemo morati da smanjimo i kupovinu “lošeg hleba” jer nam ni on više neće tako biti dostupan, pa ćemo da sečemo sve providnije kriške hleba i tako konačno poslušamo reči naših stručnjaka.

Pročitala sam članak u novinama da je sve više ljudi obolelo od “kraljevske bolest”=gihta      
( http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/345506/Sve-vise-ljudi-boluje-od-kraljevske-bolesti-Gojaznost-kriva-za-giht ). Pojednostavljeno, giht je nakupljanje mokraćne kiseline na zglobovima, koja se dobija kao proizvod preteranog unosa hrane i pića (što je u prošlosti bili moguće samo kod imućnih ljudi). Ova dijeta će nam omogućiti ako ne da je iskorenimo, a ono da smanjimo bolest, jer “izobilje hrane i pića” će biti dostupno malom % ljudi pa ćemo opet da vratimo prošlost u sadašnjost.

Zaključak, ova nam dijeta pomaže da smanjimo kilograme, holesterol i šećer u krvi, što znamo da su prethodnice težih bolesti. HVALA  im za ovu dijetu, “spašavaju” nam živote.

E da, šta da radimo sa četvrtom belom smrti, kako nju da izbegnemo kada nam stalno “dosipaju so na ranu”.

Moj predlog, pijte dosta vode (još uvek je jeftina, ali ne zna se dokle) i PUNO “crnog humora” jer nas “beli” može ubiti

Evo me ponovo!…

Evo me ponovo!

Dobrodošli

 

Zdravo, moje ime je Dijana i ja sam nutricionista.
Ako vas interesuju lični pogledi jednog nutricioniste onda je ovo prava stvar za vas. Nemam profesionalnu deformaciju :), kako kažu neki iz moje okoline. Pošto dolazim iz Vojvodine, tj. Subotice, naravno da obožavam sve moguće domaće mesne prerađevine. Sve ih rado jedem, samo ima jedna caka, a to je količina. Sve što jedem je umereno, naučila sam da prepoznam signale koji kažu da mi ne treba više hrane.
Kao i većina devojaka, eksperimentisala sam sa raznim dijetama, bezuspešno. Najveći uspeh sam postigla kada sam počela da imam 4 do 5 obroka u toku dana, da pijem oko 2 l vode dnevno i da se bavim sportom.
Da bih vas uverila da je to sve moguće, reći ću vam da do dvadeset i neke godine nisam doručkovala, naravno vodu sam pila samo kada sam umirala od žeđi. Što se sporta tiče, 2 puta sam se upisivala u neke klubove i vežbala samo 3 meseca, sebe ubedila da nisam sportski tip.
Uvek sam čitala časopise o zdravlju i lepoti,  pa sam jedan dan konačno odlučila da moram svako  jutro doručkovati, piti vodu i kada ne osećam žeđ.
Kada sam upisala studije za nutricionistu onda sam počela i da vežbam. Verujte nisam bila student koji je imao na pretek vremena pa je odlučio da ubaci novu aktivnost. Pošto sam bila samofinasirajući student morala sam da radim, naravno predavanja su bila obavezna. Shvatila sam da bih bila u dobroj kondiciji moram  početi  sa vežbanjem. Kao student nisam imala novca za razbacivanje,  te sam znala da ako se upišem u neku teretanu neću moći tako lako da odustanem. Rekla sam sama sebi da će mi prva 2 do 3 meseca biti najteža pa ću mrzeti dan kada sam odlučila da se upišem u teretanu, ali vredelo je.
Došla sam do toga da ne izlazim iz kuće ako ne doručkujem, da uvek nosim vodu sa sobom i da me grize savest ako ne radim neke vežbe barem 3 puta nedeljno. Čak sam vežbala u trudnoći do devetog meseca.
Ovo je samo dobrodošlica, biće toga još.
Do sledećeg puta.